Umro holandski filozof Baruh de Spinoza

Na današnji dan, 21 februara 1613, na ruski presto stupio je Mihail, sin moskovskog patrijarha Filareta, rodonačelnik dinastije Romanov koja je vladala Rusijom do 1917.

Holandski filozof jevrejskog porekla Baruh de Spinoza, tvorac monističkog determinizma, rođen je 21 februara 1677. Izdržavao se brušenjem optičkih sočiva i odbio je katedru u Hajdelbergu, jer je želeo da očuva potpunu intelektualnu nezavisnost. U mladosti je isključen iz jevrejske zajednice i anatemisan pod optužbom da je govorio o telesnoj prirodi Boga. Dokazivao je da filozofija „nema druge svrhe osim istine“, dok religija teži jedino pokoravanju. Znatno je uticao na francuske prosvetitelje. Za života je objavio „Teološko-politički traktat“ i „Principe filozofije Renea Dekarta“, a posthumno je objavljeno njegovo kapitalno delo „Etika“

„Komunistički manifest“ Karla Marksa i Fridriha Engelsa objavljen je 21 februara 1848.

Španski gitarista Andres Segovija, najveći majstor tog instrumenta u 20. veku, rođen je 21 februara 1893. Već sa sedam godina počeo je da priređuje koncerte širom sveta, izvanredno tumačeći dela klasičnih majstora, čime je gitaru uvrstio u koncertne instrumente ozbiljne muzike. Transkribovao je za gitaru niz kompozicija Johana Sebastijana Baha. Mnogi kompozitori posvetili su mu dela koja su komponovali za gitaru.

Milan Kašanin, srpski književnik, muzeolog, esteta, istoričar umetnosti, prevodilac, rođen je 21 februara 1895. Rodio se u Belom Manastiru (Baranja) a gimnaziju je završio u Novom Sadu. Studirao je na pariskoj Sorboni estetiku i istoriju umetnosti. Radio je u Ministarstvu prosvete, zatim kao upravnik Muzeja savremene umetnosti. Godine 1936. Muzej savremene umetnosti i Istorijsko-umetnički muzej su spojeni i oformljen je Muzej kneza Pavla i za direktora je postavljen Kašanin. Zbirku Muzeja savremene umetnosti oformio je sam knez namesnik Pavle, iz privatnih sredstava, takođe veliki zaljubljenik u umetnost. Kao lični prijatelj Kneza Pavla, posle Drugog svetskog rata Kašanin je živeo potpuno skrajnuto, od retkih prevodilačkih poslova – nepotpisanih, da bi docnije bio postavljen za rukovodioca novoosnovane Galerije fresaka. Bio je pokretač i glavni urednik izuzetnog časopisa „Umetnički pregled“ (1937-1941) koji je uživao svetski ugled. I kao književnik bio je izuzetan stilista. Dela: „Jutrenja i bdenja“,“Slučajna otkrića“, „Zarobljenici“, „Kamena otkrića“, „Srpska književnost u srednjem veku“, „Srpska umetnost u Vojvodini“.

Post Author: Olivera Ilic

Ostavi komentar