Umrla Desanka Maksimović, Mandela izašao iz zatvora

Otvorena je 1752 godine prva bolnica u Americi, u Pensilvaniji.

Rođen je 1847 godine Tomas Alva Edison, američki tehničar i pronalazač (preko hiljadu patenata, uglavnom u elektrotehnici). Služio je najpre u novinskoj redakciji, a zatim je bio telegrafist. Uzdigao se sopstvenim marljivim radom i talentom. Pronašao je električnu sijalicu sa ugljenim vlaknom, među prvima sagradio električnu centralu, pronašao fonograf (gramofon), mikrofon, usavršio telefon i akumulator, pronašao kinetoskop i prvi put primenio danas uobičajenu filmsku pantljiku od celuloida (format 35 mm), vršio eksperimente u sinhronizovanju filmske slike s tonom reprodukovanim sa ploča i kasetofona i sagradio prvi filmski atelje u svetu.

Lateranskim ugovorom skopljenim između Italije i pape Pija XI regulisani su 1929 godine odnosi između Italije i Svete Stolice (koja od 1870. nije priznavala pripajanje Rima i bivše teritorije srednjovekovne papske države ujedinjenoj Italiji). Ugovorom je Italija priznala papsku državu u minijaturnim granicama od 44 hektara i papi pun svetovni suverenitet. Papa se sa druge strane odrekao teritorijalnih pretenzija na Rim i nekadašnju teritoriju papske države. Za ovo odricanje dobio je naknadu (milijardu i 750 miliona lira) i velike privilegije za Katoličku crkvu u Italiji.

Posle sedam dana, završena je 1945 godine konferencija na Jalti (Krimska konferencija) između Ruzvelta, Čerčila i Staljina, na kojoj su donesene odluke o koordinaciji vojnih operacija, podeli Nemačke na četiri okupacione zone, ulasku SSSR-a u rat protiv Japana na tri meseca posle kapitulacije Nemačke, o priznavanju SSSR-u prava na Kurilska ostrva i Južni Sahalin, o uspostavljanju statusa od 1904. u Port Arturu i Daljniju, o zajedničkoj kinesko-sovjetskoj upravi nad mandžurskim železnicama…

Nelson Mandela, lider pokreta za okončanje aparthejda u Južnoj Africi, izašao je i1990 godine z zatvora posle 27 godina.

Umrla je 1993 godine srpska književnica Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čija se poezija odlikuje toplinom, senzibilnošću, neposrednošću, muzikalnošću, rodoljubljem i humanošću. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dela: zbirke pesama „Pesme“, „Zeleni vitez“, „Pesnik i zavičaj“, „Otadžbino, tu sam“, „Miris zemlje“, „Tražim pomilovanje“, „Nemam više vremena“, „Pesme iz Norveške“, „Letopis Perunovih potomaka“, „Ničija zemlja“, „Slovo o ljubavi“, priče „Ludilo srca“, romani „Otvoren prozor“, „Ne zaboraviti“, dečji roman „Pradevojčica“, zbirka bajki i proze u stihu „Oraščići palčići“, putopis „Snimci iz Švajcarske“.

Post Author: Milan

Ostavi komentar