Na današnji dan, 9 oktobra 1789, u austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo Beograd.
U atentatu 9 oktobra 1831 ubijen predsednik Grčke Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa borbe za oslobodjenje od turske vlasti. Kao predsednik od 1827. vladao apsolutistički oslanjajući se na vojsku, što je izazvalo revolt liberalnih političara.
Srpski fizičar i pronalazač Mihailo Pupin, profesor matematike i fizike na univerzitetu „Kolumbija“, rođen 9 oktobra 1854. Njegov najznačajniji pronalazak, samoindukcioni kalemovi, omogućio telefonski i telegrafski prenos na velike daljine pomoću kabla. Za autobiografsku knjigu „Od iseljenika do pronalazača“ dobio 1924. Pulicerovu nagradu.
Devetog oktobra 1892 rođen Ivo Andrić, prvi je i do sada jedini jugoslovenski književnik dobitnik Nobelove nagrade za književnost.
Nemačke i austrougarske trupe u Prvom svetskom ratu zauzele Beograd 9 oktobra 1915.
U Marseju 9 oktobra 1934 ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević. Atentat kom je poginuo i francuski ministar inostranih poslova Žan Luj Bartu organizovali lideri hrvatskog ustaškog pokreta i makedonskih nacionalista, a izvršio ga Vlada Černozemski.
