Rođena Desanka Maksimović, utopio se Vladislav Petković Dis

Škotska kraljica Marija Stjuart pobegla je 1568 godine u Englesku, gde je posle dugog zatočeništva, po nalogu kraljice Elizabete, predata sudu i pogubljena.

Počeli su 1812 godine pregovori posle šestogodišnjeg rusko-turskog rata u kojem su Turci poraženi i primorani na velike ustupke Rusiji. U tom ratu Srbi su se borili na strani Rusije, pa je Bukureštanski mir, zaključen 28. maja 1812, predvideo da sultan amnestira srpske ustanike. Dogovoreno je i da turska vlada stupi u direktne pregovore s predstavnicima Srbije radi sporazuma o njenoj autonomiji u okviru Otomanskog carstva, ali su Turci 1813. napali Srbiju i ugušili Prvi srpski ustanak, iskoristivši zauzetost Rusije ratom protiv agresorske armije francuskog cara Napoleona I.

Rođena je 1898 godine srpska književnica Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čija se topla, senzibilna, neposredna i muzikalna poezija odlikuje rodoljubljem i humanošću. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dela: zbirke pesama „Pesme“, „Zeleni vitez“, „Pesnik i zavičaj“, „Otadžbino, tu sam“, „Miris zemlje“, „Tražim pomilovanje“, „Nemam više vremena“, „Pesme iz Norveške“, „Letopis Perunovih potomaka“, „Ničija zemlja“, „Slovo o ljubavi“, priče „Ludilo srca“, romani „Otvoren prozor“, „Ne zaboraviti“, dečji roman „Pradevojčica“, zbirka bajki i proze u stihu „Oraščići palčići“, putopis „Snimci iz Švajcarske“.

Srpski pisac Vladislav Petković Dis, jedan od najtalentovanijih srpskih pesnika, utopio se u Jonskom moru kod Krfa, kada je brod kojim se vraćao u otadžbinu u Prvom svetskom ratu torpedovala nemačka podmornica. S piscem Simom Pandurovićem, jednim od osnivača srpske moderne, uređivao je časopis „Književna nedelja“. U Prvom svetskom ratu povukao se sa srpskom vojskom preko Albanije, posle čega je otišao u Francusku. Lirika mu je autentična, veoma senzibilna i fluidna, muzikalna u ritmu i emocijama, okrenuta unutarnjem životu, maštanju i halucinacijama. Njegov pesimizam iskazuje viziju smrti, zloslutnosti i dubok lični bol, a pesma „Možda spava“ ubraja se u najizrazitija lirska ostvarenja simbolizma u srpskoj poeziji. Dela: zbirke pesama „Utopljene duše“, „Mi čekamo cara“.

U rad je 1972 godine pušten hidroenergetski i plovidbeni sistem „Đerdap“, zajednički graditeljski poduhvat Jugoslavije i Rumunije. Sistem je koštao oko 400 miliona dolara, a elektroprivrede dveju zemalja dobile su 5,6 milijardi kilovat-časova struje godišnje.

Post Author: Milan

Ostavi komentar