Rođen je 1788 godine Artur Šopenhauer, nemački filozof-idealist, klasični predstavnik pesimizma. Učio je da je volja osnova svega, Kantova „stvar po sebi“, suština sveta koji je samo predstava. Volja je večito nezadovoljena, i zato je život beskrajna patnja, a ovaj svet je najgori mogući svet. Drugim rečima, sve što postoji, duhovni čovek ponajpre, u vlasti je jedne mučiteljske volje (volja je za Šopenhauera nešto nagonsko; sam termin „volja“ inače je preuzet iz budizma), a umetnost je jedini način da se oslobodimo nagonskog, ali samo privremeno, dok konačno oslobođenje donosi tek „askeza sveta“. Dakle, dok svetac putem svog asketizma može ugušiti volju u sebi, umetnik nas barem privremeno može osloboditi nagonskog, te je umetnost najplemenitija tvorevina ljudskog duha. Cilj svega je nirvana (budizam). Glavno delo: „Svet kao volja i predstava“.
Rođen je 1826 godine srpski advokat, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austrougarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, a potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Modri i Požunu (Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Još na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Prvi put je izabran za poslanika Srpskog crkvenog sabora 1864, a za poslanika u Hrvatskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista, 1870. je osuđen na godinu dana zatvora, a 1876. uhapšen i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme – najznačajnija je „Spasova noć“, a najpoznatija „Već se srpska zastava svuda vije javno“. Literarni rad počeo je slobodarskim stihovima u časopisu „Slavjanka“, koji je uređivao. Bio je prvi urednik lista „Zastava“, koji je okupljao najbolje srpske pisce i javne radnike tog doba.
Knez Milan Obrenović proglasio je 1882 godine Srbiju kraljevinom a sebe kraljem. Knez je postao 1868. posle ubistva svoga oca, kneza Mihaila, a vlast je preuzeo od namesnika kad je 1872. postao punoletan.
Rođen je 1935 godine srpski pisac Danilo Kiš, izuzetan stilista širokog obrazovanja, u čijim je delima sažeta sva gorčina surovog XX veka, „zver-veka“, kako ga je s pravom označio. Pisao je negovanim stilom, sa moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu. Bio je dramaturg pozorišta „Atelje 212“ u Beogradu i lektor u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani „Psalam 44“, „Mansarda“, „Bašta, pepeo“, „Peščanik“, „Grobnica za Borisa Davidoviča“, pripovetke „Rani jadi“, „Enciklopedija mrtvih“, drama „Elektra 70“, polemički spis „Čas anatomije“.
Francuska je 1996 godine kao prva zemlja Evropske unije normalizovala diplomatske odnose sa Saveznom Republikom Jugoslavijom i vratila ih na ambasadorski nivo.
