Rođena je 1867 godine Marija Sklodovska Kiri, direktor Instituta za radijum u Parizu i profesor fizike, rodom Poljakinja. Bila je udata za francuskog naučnika Pjera Kirija, s kojim je otkrila radijum i polonijum i dala osnov modernoj nauci o radioaktivnosti. Zajedno sa mužem dobila je Nobelovu nagradu za fiziku 1903, a 1911. godine sama je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.
Rođen je 1913 godine Alber Kami, francuski književnik. Pisao je eseje, romane i drame. Učestvovao je u pokretu otpora. Sa egzistencijalistima je uočavao metafizičku apsurdnost ljudskog života, ali se od njih odvajao jačim naglašavanjem duhovnih vrednosti. U svojim delima Alber Kami bavi se ljudskom egzistencijom; traga za smislom čovekovog postojanja i otkriva apsurd. Otuda i čovekovo trajno nezadovoljstvo u svetu i stalni sukob pojedinca sa svetom – čovek je stranac u njemu. Roman „Stranac“ i jeste slika o apsurnosti trajanja, koji će svoje objašnjenje dobiti u eseju „Mit o Sizifu“. Glavna dela: esej „Mit o Sizifu“, romani „Stranac“, „Kuga“, „Pad“, drame „Nesporazum“, „Kaligula“, „Opsadno stanje“. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1957. godine.
Jednostavnim Lenjinovim rečima, sa potpisom Vojnorevolucinarnog komiteta, saopštena je 1917 godine svim građanima Rusije pobeda Revolucije: „Privremena vlada je zbačena. Državna vlast je prešla u ruke organa Petrogradskog sovjeta radničkih i vojničkih deputata, Vojnorevolucionarnog komiteta, koji stoje na čelu proleterijata i garnizona Petrograda. Stvar za koju se borio narod: neodložno predlaganje demokratskog mira, ukidanje spahijske svojine na zemlju, radnička kontrola nad proizvodnjom, stvaranje sovjetske vlade – ta stvar je obezbeđena.“ Uveče je otvoren istorijski II sveruski kongres sovjeta radničkih, vojničkih i seljačkih deputata, uz učešće 670 delegata, gde se pristupilo ozakonjenju tekovina Revolucije.
U Beogradu je 1937 godine, na uglu ulica Grobljanske (Ruzveltova) i kralja Aleksandra, postavljen spomenik Vuku Karadžiću. Inicijator je bila Srpska književna zadruga, a spomenik je izradio vajar Đorđe Jovanović. Spomenik je izliven u bronzi i na njemu piše: „Vuku – srpski narod“.
