Podignut Prvi srpski ustanak, donešen Sretenjski ustav

Sokrat, grčki filozof o kom jedine podatke imamo zahvaljujući sačuvanim Platonovim spisima, osuđen je 399 godine na smrt. Presuda je glasila: „Kriv je Sokrat što ne veruje u bogove u koje veruje država, nego uvodi druga nova božanstva, a kriv je i zato što kvari omladinu.“ Odbio je da se spase bekstvom i mirno je ispio dosuđeni vrč otrova. Njegova najpoznatija izreka je: „Ja znam da ništa ne znam (Scio me nihil scire).“

Karađorđe je na zboru u Orašcu 1804 godine izabran za vođu Prvog srpskog ustanka. U znak sećanja na početak ustanka, kao i na događaj iz 1835. kada je donet Sretenjski ustav, današnji dan slavi se kao centralni državni praznik – Dan državnosti Republike Srbije (od 2002. godine).

U Beogradu je 1832 godine osnovana Narodna biblioteka Srbije. Jedno vreme bila je u sastavu Državne štamparije, zatim Ministarstva prosvete, a 1871. postala je samostalna ustanova. Za njenu organizaciju i napredovanje najzaslužniji su Đura Daničić, Janko Šafarik, Stojan Novaković, Jaša Tomić. U nemačkom bombardovanju Beograda 1941. potpuno je uništena zgrada Biblioteke na Kosančićevom vencu i izgorelo je svih 300.000 knjiga, od kojih su neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku kulturu. Posle Drugog svetskog rata, Biblioteka je obnovljena i već 1958. imala je 335.000 knjiga. Sada je u namenskoj zgradi na Svetosavskom platou u Beogradu.

Donesen je 1835 godine liberalni Sretenjski ustav Srbije, koji je po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio Dimitrije Davidović. To je prvi ustav na Balkanu. Po tom ustavu je zakonodavna i izvršna vlast pripadala knezu i Savetu, što je značilo ograničenje Miloševe do tada apsolutne vlasti. Protiv Ustava su istupile Austrija, Rusija i Turska, ocenjujući ga ne samo kao liberalan već i kao nesaglasan vazalnom položaju Srbije zbog nekih odredaba koje je sadržao (npr. o grbu i zastavi). Rusija i Turska posebno su bile nezadovoljne zato što nije donesen uz njihovu saglasnost, pa ga je Knez Miloš Obrenović već u martu 1835. suspendovao.

Umro je 1942 godine srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor „Marša na Drinu“, direktor Beogradske opere. Kompoziciju i solo pevanje studirao je u Minhenu, a po dolasku u Beograd osnovao je vojni orkestar. Sa Stevanom Mokranjcem i Kostom Manojlovićem osnovao je 1899. Srpsku muzičku školu, koja sada nosi ime „Mokranjac“. Ostala dela: prva srpska opera „Na uranku“, horske pesme (zbirka „Seljančice“), solo pesme, muzika za dramske komade, vojni marševi.

Post Author: Milan

Ostavi komentar