Rođen je 1871 godine Grigorij Jefimovič Rasputin, sibirski seljak pustolov, a zatim verki sektaš. Bavio se „lečenjem i proricanjem“. Preko sujeverne i razvratne aristokratije dospeo je na carski dvor, gde je vršio veliki uticaj na porodicu poslednjeg ruskog cara Nikolaja, a naročito na caricu. Njegov štetan uticaj naročito se pokazao u Prvom svetskom ratu, kada je okružen nemačkim agentima i aferašima uticao na smenjivanje i postavljanje vojnih zapovednika i ministara. Decembra 1916. sklopljena je protiv njega zavera monarhista koji su verovali da će njegovim ubistvom spasti monarhiju, te ga je ubio knez Jusufov.
Rođen je 1883 godine Benito Musolini, italijanski državnik i političar. Oktobra 1922. sa kongresa fašističke partije koji je održan u Napulju, organizovao je pohod na Rim u kojem je učestvovalo 60.000 fašista. Prestrašen pohodom i opštim stanjem u zemlji, kralj Vitorio Emanuel poverava mu mandat za sastav vlade. Od tada počinje Musolinijeva fašistička diktatura u Italiji, koju karakteriše strahovit teror i imperijalistička politika. Kao „duče“ (vođa), vodio je ratove protiv Etiopije 1936, Albanije 1939, Francuske i Grčke 1940, Jugoslavije 1941 i SSSR-a 1941-1943. Jula 1943. doživeo je poraz u Velikom fašističkom veću. Kada je obrazovana nova vlada maršala Badolja, Musolini je uhapšen. Ubijen je 1945. godine.
Umro je 1890 Vinsent Van Gog, holandski i francuski slikar, jedan od najoriginalnijih i najtemperamentnijih evropskih slikara. Početni period vezuje ga za realizam, ali nakon prelaska iz Holandije u Pariz, on rasvetljava paletu boja i uklapa se u impresionistički stil. Karakteriše ga jaka ekspresivnost i emotivnost. Slike su proizvod njegovih emocija. Dela: „Doktor Gaše“, „Slika moje sobe“, „Suncokreti“, „Žitno polje pod čempresima“, autoportreti…
U Londonu je 1951 godine održano prvo takmičenje za mis sveta. Pobedila je Kiki Håkansson, mis Švedske.
Osnovana je 1958 godine NASA.
Venčali su se 1981 godine princ Čarls i lejdi Dajana Spenser.
