Patrijarh srpski Arsenije III Čarnojević je – posle poraza Austrijanaca u ratu s Turcima, u kojem je kao saveznik Beča predvodio Srbe – na Kalemegdanu u Beogradu održao je 1690 godine Sabor srpskih episkopa i sveštenstva s obeju strana Save i Dunava. Patrijarh je tih dana, posredstvom episkopa Isaija Đakovića, pregovarao s austrijskim carem Leopoldom I o prelasku preko Save i Dunava i Srbi su prešli dva dana pre nego što su Turci ponovo zauzeli Beograd. Idući na sever, naselili su se u oko 50 mesta u Vojvodini i Ugarskoj, uključujući Sent Andreju, najseverniju tačku srpskog rasejanja.
S dozvolom srpskog kneza Milana Obrenovića – razočaranog politikom Rusije – potpisana je 1881 godine Tajna konvencija Srbije i Austrougarske, koja je tražila velike ekonomske povlastice u Srbiji. Posle austrijskih izjava da se ne protive širenju Srbije na jug, ministar finansija Čedomilj Mijatović je, bez znanja premijera Milana Piroćanca, zaključio konvenciju kojom je Srbija dovedena u poluvazalni položaj. Taj dokument vezuje se i za nastojanje kneza Milana da obezbedi dinastička prava Obrenovića. On se 1882. proglasio kraljem, a Srbiju je proglasio kraljevinom.
Umro je 1905 godine srpski pisac Janko Veselinović, realista i romantik narodnjak, prevashodno slikar mačvanskog sela, koje je opisivao s mnogo ljubavi, idealizujući njegov patrijarhalni život. Odlično je poznavao srpski jezik i vešto ga koristio u romanima, pripovetkama i pozorišnim komadima. Dela: romani „Hajduk Stanko“, „Junak naših dana“, „Borci“, zbirke pripovedaka „Slike iz seoskog života“, „Od srca srcu“, „Rajske duše“, „Zeleni vajati“, „Male priče“, „Seljanka“, pozorišna igra s pevanjem „Đido“ (s Dragomirom Brzakom), komad „Potera“ (s Čiča-Ilijom Stanojevićem).
Posle smrtne presude vojnog suda, 1917 godine u Prvom svetskom ratu su na Solunskom polju streljani generalštabni pukovnik srpske vojske Dragutin Dimitrijević Apis i majori Ljubo Vulović i Rade Malobabić, osuđeni kao organizatori atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića. Prilikom revizije Solunskog procesa 1953, utvrđeno je da su „atentat“ inscenirali sam Aleksandar i Radikalna stranka, i svi osuđeni su rehabilitovani. Apis je uhapšen na Solunskom frontu u decembru 1916. kao pripadnik tajne organizacije „Ujedinjenje ili smrt“, poznate i kao „Crna ruka“, koju je s nekoliko drugova osnovao 1911. radi rušenja Otomanskog carstva i Austrougarske i ostvarenja narodnog ideala – ujedinjenja srpstva. Kao načelnik obaveštajnog odeljenja Glavnog generalštaba srpske vojske, povezao se s nacionalnoslobodilačkim pokretima i organizacijama Srba van Srbije. Bio je glavni inspirator oficirske zavere i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage Mašin 1903, čime je odlučujuće doprineo da se na srpski presto vrati dinastija Karađorđević.
U San Francisku su 1945 godine predstavnici 50 zemalja, uključujući Jugoslaviju, potpisali Povelju o osnivanju UN, koja je stupila na snagu 24. oktobra 1945.
