Međunarodni dan ljudskih prava

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je  10. decembar  za Dan ljudskih prava  1950. godine kako bi skrenula pažnju „naroda sveta“ na dve godine ranije potpisnu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, kao prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava. Deklaracija  po prvi put u istoriji čovečanstava proklamuje zajedničke standarde ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi i sve nacije sveta,  „Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“ određuje prvi član deklaracije. Nije bila pravno obavezujuća već više deo međunarodnog običajnog prava sve do Međunarodne konferencije UN o ljudskim pravima 1968. godine kada je odlučeno da deklaracija predstavlja obavezu za sve članice međunarodne zajednice. Predstavlja osnov za sve dalje donete pravno obavezujuće sporazume UN o ljudskim pravima pre svih za dva značajna međunarodna Pakta o građanskim i političkim pravima i  o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

U Republici Srbiji ljudska prava zagarantovana su Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima.

Kao članica Ujedinjenih nacija  Republika Srbija  nastoji da doprinese unapređenju tolerancije, jednakosti i ravnopravnosti  i da obezbedi zaštitu ljudskih prava.   „Srbija je postigla napredak u oblasti poštovanja ljudskih prava, pozitivan je znak što vlasti pristupaju pitanjima ljudskih prava na miran i pragmatičan način“, naglasila je prilikom  posete  Republici Srbiji  juna ove godine  Visoka komesarka UN za ljudska prava Navi Pillay, navodeći da je svesna da se Srbija suočava sa izazovima koji zahtevaju značajne napore i resurse, kao recimo pitanje prava na hiljade interno raseljenih lica i izbeglica, nezaposlenih i prava manjina.

Napredak Republike Srbije na polju ljudskih prava priznat je tokom nedavnog drugog ciklusa Univerzalnog perodičnog pregleda Saveta za ljudska prava UN u januaru 2013. godine. Republika Srbija je od 67 zemalja članica Ujedinjenih nacija dobila 144 preporuke od kojih je prihvatila 139.  Veliki broj dobijenih preporuka koje se odnose na  zabranu diskriminacije, unapređenje položaja prava nacionalnih manjina, dece  i osoba sa invaliditetom,  rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja u porodici, sprečavanje trgovine ljudima Republika Srbija već sprovodi. Takođe, istakla je da u Repbulici Srbiji  još uvek postoje problemi koje treba prevazići i koji se odnose na položaj Roma, osoba sa invaliditetom, novinara i branitelja ljudskih prava, izbeglica i interno raseljenih lica. Pored toga, ukazala je  da treba preduzeti odgovarajuće mere u cilju garantovanja slobode okupljanja, pre svega, LGBT osoba, kao i rešavanja pitanja nasilja u porodici.

Post Author: Olivera Ilic

Ostavi komentar