Rukometni klub Radnički je u protekloj sezoni naplatio dugogodišnja ulaganja i kvalitetan rad u školi rukometa plasmanom četiri ekipe, po dve iz svake konkurencije na završni turnir prvenstva Srbije. Timovi ženske selekcije uzrasta Ž12 i Ž14 su osvojile peto i šesto mesto u najvišem rangu takmičenja i time dokazali da klub ima svetlu budućnost.
Karakteristika obe ekipe je da ih vodi trenerski dvojac, dva Stefana, Radenović i Čurčić i tu se ne završava ova specifična svojstvenost. Naime, obojica su rođena istog dana, iste godine i u isto vreme što se izgleda ispostavilo kao dobitna formula u zajedničkom radu.
Stefan Radenović je bio aktivan igrač do 2014. Godine, a u karijeri je osim matičnog kluba Radničkog, nastupao i za Novi Beograd. U trenerske vode se upustio nakon završetka igračke karijere, gde je jedno vreme bio pomoćni trener drugog tima Radničkog. Nakon određene pauze, 2022. godine preuzima na jednu sezonu generaciju devojčica 2010. i mlađe, kojima se vraća na početku prethodnog šampionata. Po zanimanju je diplomirani ekonomista.
Rukometom sam počeo da se bavim sa 11 godina, to je negde bio i prirodan i logičan sled događaja, obzirom da je moj rođeni brat trenirao rukomet, takođe i moji sadašnji kumovi su već uveliko trenirali, a i generalno škola „Vuk Stefanović Karadzić“ u koju sam i sam išao je bila poznata kao rasadnik mladih rukometaša u tom trenutku. Rukomet je oduvek bio deo mene i kada je došao trenutak da završim igračku karijeru, bilo mi je prirodno da ostanem u sportu kroz trenerski poziv. U radu sa ekipom, pogotovo sa mlađima, pronašao sam novu vrstu zadovoljstva, pogled na to kako igrači napreduju, kako se razvijaju kao sportisti, ali i kao ljudi. Trenerski posao nosi ogromnu odgovornost, ali i veliku čast. Svaki trening, svaka utakmica, nova je prilika da nešto naučimo i oni, ali i ja kao trener. Što se tiče ambicija, naravno da postoje. Imam jasnu želju da jednog dana vodim i prvi tim ako se stvore uslovi za to, možda je najrealnije da kada dođe trenutak da devojčice pređu u seniorski rang takmičenja tada i ja budem spreman za taj korak, ali o tom potom. Verujem u kontinuirani rad, u učenje i u proces i kada za to dođe pravi trenutak, biću spreman. Rukomet mi je dao mnogo, a ja sam tu da uzvratim u svakoj ulozi koju tim i klub od mene traže. Naglasio bih da u svemu tome mi mnogo olakšava saradnja sa mojim imenjakom Stefanom, ima tu još mnogo sličnosti osim imena, kao što su godina rođenja, dan, pa i sat, ali ono u čemu smo najsličniji jeste pogled na rukomet, strast i želja za radom sa mlađim kategorijama. Mislim da je to osnova i bez toga je svaki dalji korak uzaludan, zaključio je jedan od kormilara ženskih selekcija škole rukometa Radničkog Stefan Radenović.
Stefan Ćurčić je rukometom počeo da se bavi u rodnom Čačku u ekipi Mladosti, sa kojom dve sezone zaredom osvaja prvenstvo Srbije u mlađim kategorijama. Igrao je i za kragujevački Radnički, a nakon odlaska na studije u Beograd nastupa za Crvenu zvezdu, a potom i za Studentski grad. Igračku karijeru je okončao u svom matičnom klubu 2016. Godine, a odmah zatim počinje sa trenerskim poslom. Osim angažmana u Radničkom, selektor je dečaka 2010. Rukometnog saveza centralne Srbije, predavač je na mnogim kampovima u Srbiji i regionu u sklopu rada sa mlađim kategorijama.
Rukomet sam izabrao jer je spoj svega što volim, timskog duha, dinamike, borbenosti i neizvesnosti. Vremenom sam ga ne samo zavoleo, već ga i doživljavam kao deo svog identiteta. Dao mi je mnogo, naučio me disciplini, radu u kolektivu, kako da pobedim, ali i kako da dostojanstveno prihvatim poraz, kao i da se trudim da postanem sve bolji i bolji čovek iz dana u dan. Pored toga naučio me je da se svaki rad i trud kad tad isplati i ispliva. Rad sa decom i mladima je poseban izazov, ali i privilegija. Kao trener i pedagog trudim se da prepoznam svakog pojedinca, njihove potrebe i potencijale, da ih ne učim samo rukometu, već i vrednostima koje nose kroz ceo život – odgovornost, međusobno poštovanje, trud i istrajnost. Ovo je moj prvi angažman u radu sa ženskom ekipom, jer sam do sada samo imao priliku da radim sa dečacima i iskreno prijatno sam iznenađen. Devojke su izuzetno posvećene, vredne i disciplinovane. Njihova energija i želja za napretkom su me dodatno motivisale da im pružim maksimum kao trener. Iz dana u dan učim, ulažem u sebe i trudim se da budem što bolji, jer rukomet nije samo sport koji treniram, to je ono što najviše volim. Ta ljubav me gura napred, tera da napredujem i razvijam se kako bih mogao da pružim još više ekipi i svakom igraču. Kada me je Radnički pozvao da budem trener, znao sam u sebi da je to- to. Nije bilo dileme. Prvi klub van mog rodnog Čačka kao igrač bio mi je upravo Radnički, i sada prvi klub van Čačka u koji dolazim kao trener je opet Radnički. Neke stvari ne planiraš, ali znaš da su prave. Posebno mi je zadovoljstvo što radim sa kolegom Stefanom, zovemo se isto, rođeni smo istog dana – 23.05.1992. godine u isto vreme u 13:30. Ludo, zar ne? Ljudi obično misle da se šalimo, ali sve je tačno. Iza te zanimljive podudarnosti krije se ozbiljna saradnja, delimo istu strast prema rukometu, isti pristup radu i jednak odnos prema deci. Naš odnos je pun poverenja, razumevanja i međusobne podrške. Verujem da upravo ta sinergija i zajednička energija čine prednost u radu sa ekipom. Verujem da ništa u životu nije slučajno, pa ni to što su nas rukomet i Radnički ponovo spojili. Sve dolazi kad treba i gde treba, a ovo je za mene baš to mesto. Zahvalan sam upravi kluba i svima u klubu na poverenju koje su mi ukazali i na podršci koju svakodnevno osećam. To mnogo znači i dodatno me motiviše da dam svoj maksimum, reči su druge polovine trenerskog tandema Stefana Ćurčića.
Mlade rukometašice imaju samo reči hvale za svoje omiljene trenere:
Naši treneri nas uvek motivišu da damo svoj maksimum na terenu. Njihovi treninzi su naporni, ali nas uče disciplini i izdržljivosti. Izuzetno su posvećeni, ozbiljni i uvek pravedni. Uče nas kako da igramo kao tim i da nikada ne odustajemo. Zahvaljujući njima postajemo bolji igrači, kao i ljudi. Iako znaju da budu strogi, često nas nasmeju i time prave dobru atmosferu u timu, iznela je pohvale na račun svojih rukometnih učitelja u ime svih saigračica Kristina Marković, zamenik kapitena selekcije Ž14.
