Srpsko oružje u sukobu na Kavkazu

Srbiju sa sukobom između Jermenije i Azerbejdžana indirektno vezuje osnovana pretpostavka da se u njemu, gotovo izvesno, koriste oružje i municija proizvedeni u srpskim vojnim fabrikama.

Podsetimo da je uvod u najnoviju eskalaciju oružanih sukoba Jermenije i Azerbejdžana zabeležen 12. jula.
Tada su azerbejdžanski mediji objavili da su u tom sukobu korišćeni minobacači i municija srpske proizvodnje. Azerbejdžanske vlasti pozvale su 20. jula na razgovor otpravnicu poslova ambasade Srbije u Bakuu Danicu Veinović, da bi zamenik ministra spoljnih poslova Azerbejdžana Kalif Kalifov 23. jula rekao da je od Srbije „zatraženo potpuno objašnjenje“.
Srpsko oružje, međutim, imaju i Jermenija i Azerbejdžan. Srbija, naime, oružje u Jermeniju izvozi od polovine prve decenije ovoga veka, dok su domaće vojne fabrike, Zastava oružje, pre svih, Azerbejdžanu prodale i tehnologiju za proizvodnju pešadijskog naoružanja i municije (raketa, granata i drugog), u vrednosti od više desetina miliona dolara.
Nakon julskog oružanog sukoba na granici Jermenije i Azerbejdžana, Danas je pretpostavio da su srpsko oružje u Jermeniju najverovatnije izvozile firme pod kontrolom Slobodana Tešića, kontroverznog trgovca oružjem, bliskog Srpskoj naprednoj stranci, odnosno bivšem i sadašnjem predsedniku Srbije, Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću, te šefu BIA Bratislavu Gašiću.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić je ubrzo potvrdio navode našeg lista, naglašavajući da je, od 2017. do skora, za izvoz srpskog oružja (proizvedenog u Zastavi, Krušiku, Prvom partizanu, Prvoj petoletki…- prim. Z.R.) u Jermeniju, izdato 19 izvoznih dozvola, od kojih čak 18 firmama Vektura trans i Partizan tek, koje su pod Tešićevom kontrolom i jednu Zastavi oružju koja je 2019. u Jermeniju izvezla pešadijsko naoružanje u vrednosti od 120.000 dolara.
Firme Slobodana Tešića, u maju i junu 2020, prema Ljajićevim rečima, u Jermeniju su izvezle puščanu i pištoljsku municiju, vrednu oko milion dolara.
Ima ozbiljnih indicija da su Tešićeve firme proizvode domaće vojne industrije u Jermeniju izvozile i neposredno nakon oružanog incidenta od 12. jula, odnosno 14. i 15. jula, kad je jedan kontingent navodno sa niškog prebačen na aerodrom Jerevan.
Tešić je, prema nezvaničnim informacijama, 2019. oružje i municiju u Jermeniju izvezao sa 16 avionskih letova.
Azerbejdžanski mediji nedavno su pisali da je srpsko oružje koje je 12. jula korišćeno u sukobima Jermenije i Azerbejdžana najpre prodato firmi registrovanoj u ofšor zoni, i da je potom avionom dopremljeno iz Srbije u Moldaviju pod statusom ofšor tovara.
Deo domaće javnosti se otuda pitao da li je, nakon ponovne registracije u ofšor zoni, to oružje dopremljeno do luke u Moldaviji i odatle u Jermeniju poslato pod moldavskim carinskim pečatom, čime je, neplaćanjem poreza na tu transakciju, oštećena i država Srbija.
Kako nadležni da rečena pitanja nisu reagovali, to je i pređašnja dilema ostala bez odgovora.
Ali, ukoliko su navodi azerbejdžanskih medija tačni, onda je način na koji je Slobodan Tešić izvozio i izvozi oružje u Jermeniju, već oprobani i efikasan modus operandi kompanija koje su pod njegovom kontrolom.
Posebno u situacijama kad je njihov gazda pod međunarodnim sankcijama, bilo Ujedinjenih nacija, na čijoj „crnoj listi je bio od 2003. do 2013, ili SAD, čija administracija je, krajem prošle godine, uvela blokadu poslovanja ne samo Tešiću, nego i svim njegovim kompanijama, kao i ljudima iz oružarskog biznisa koji se sa njim dovode u vezu.
Uprkos tome, Tešić, uz punu podršku državnog vrha koji je, prema pouzdanim saznanjima našeg lista, bio konsultovan u vezi proletnjeg izvoza oružja i municije u Jermeniju i dalje radi „punom parom“.
Činjenica je da je izvoz srpskog oružja u Jermeniju počeo u februaru 2007, u vreme dok je predsednik bio Boris Tadić, a premijer Vojislav Koštunica.
Tada je Zastava u Jermeniju izvezla prvi kontingent snajpera i bacača granata, u vrednosti od nekih milion dolara.
Drugi kontingent Zastavinog oružja nije, međutim, isporučen Jermeniji, jer ondašnja Vlada za to, iz javnosti nepoznatih razloga, nije dala saglasnost.
Sloboda, Prva petoletka i Krušik takođe tada nisu realizovali svoje poslove sa Jermenijom, već im je Vlada uplatom iz budžeta nadoknadila izgubljenu zaradu.
S druge strane, domaća vojna industrija značajnu saradnju sa Azerbejdžanom počela je 2009, kad je Zastava oružje potpisala ugovor o izvozu tehnologije za proizvodnju mitraljeskih, puščanih i pištoljskih cevi, u tu zemlju.
Taj posao, vredan blizu 30 miliona dolara, umesto 2014, kako je bilo predviđeno, okončan je četiri godine docnije, odnosno krajem 2018.
„Nama su prijatelji i Jermenija i Azerbejdžan“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pošto je obelodanjeno da su Jermeni, 12. jula, srpskim oružjem i municijom gađali civile i policajce u Azerbejdžanu.
Koliko je Vučićeva tvrdnja o „desetostruko većem izvozu srpskog oružja u Azerbejdžan“ tačna, teško je proveriti, ali je činjenica da Zastava oružje tehnologiju za proizvodnju mitraljeskih i drugih cevi nije prodavala posredstvom kontroverznih trgovaca oružjem, kao što je to slučaj sa Jermenijom, već je taj poslovni aranžman realizovala na osnovu direktnog ugovora sa azerbejdžanskim vlastima.

Izvor : Danas

Piše : Zoran Radovanović

Post Author: Milan

Ostavi komentar