Ciklus političkog filma u SKC-u: “Diaz – Don’t Clean Up This Blood”

U petak, 24. maj, u 19 sati u Studentskom kulturnom centru Kragujevac biće nastavljen ciklus “Politički film”. Biće prikazano ostvarenje “Diaz – Don’t Clean Up This Blood” reditelja Danielea Vicaria.

Nakon filma planirana je diskusija. Film predstavlja Tadej Kurepa, novinar / politikolog, trenutno zaposlen u IT industriji. Njegovi profesionalni interesi obuhvataju medije, teorije kulture i teorije ideologije. Oblast njegovog najužeg interesovanja je kinematografija kao sredstvo političke komunikacije i uloga filma u mogućim društvenim promenama. Kurepa je i urednik vebsajta politfilm.com

Diaz Don’t Clean Up This Blood

Jula 2001. godine, preko 200.000 ljudi izašlo je na ulice Đenove da protestuje protiv sastanka G8 – grupe najmoćnijih industrijskih zemalja sveta koje su redovno održavale samite sa odlukama koje su imale dalekosežne posledice po sve ljude na svetu. Na protestima je bilo više stotina povređenih, a 23-godišnji aktivista Karlo Đulijani ubijen je kada je gađao vozilo karabinjera koji su ga upucali iz vatrenog oružja i zatim dva puta pregazili svojim džipom.

Dan nakon ovog velikog antiglobalističkog protesta u Đenovi, policija je organizovala noćni napad na školu Diaz u kojoj je bilo privremeno sedište Socijalnog foruma, sedište nezavisne medijske organizacije Indimedia, kao i advokata-aktivista koji su učesnicima protesta pružali besplatne pravne usluge i prikupljali dokumentaciju o policijskom nasilju i brutalnosti tokom protesta. U trenutku kada je 500 pripadnika policije i karabinjera upalo u zgradu, unutra je spavalo stotinak ljudi, među njima i dosta stranaca koji su iz različitih zemalja Evrope došli na protest.

Film ove događaje prikazuje uz oslanjanje na dokumentarni materijal i izuzetno realistično, a posebno kako je policija zverski prektukla sve ljude koje su zatekli u zgradi, nanoseći mnogima izuzetno teške telesne povrede, uključujući kritičnu životnu ugroženost i komu. Oni koji nisu završili u bolnici na aparatima su uhapšeni i prebačeni u policijsku kasarnu gde su bili zlostavljani i brutalno mučeni još nekoliko dana.

Pored brutalnog prebijanja aktivista uništena je i velika količina kompjuterske i medijske opreme, policija je otela sve hard diskove i uništile sve fotoaparate i kamere koje su našli u zgradi. Nakon toga su policajci podmetnuli dokaze kako bi ovu školu prestavili kao uporište black blocka, i kao improvizovanu bolnicu u kojoj su zatekli veliki broj već povređenih ljudi koje su morali da evakuišu.

Važno je razumeti da ovaj napad nije bio ni najmanje slučajan, već da je bio planiran na najvišim nivoima vlasti i policije. Pored uništavanja računarske opreme i prikupljenih dokaza protiv policije, cilj je bio pokrenuti medijski linč i kriminalizovati pokret pred zakonom, ali i duboko traumatizovati veliki broj aktivista i na taj način pasivizirati ili razbiti protestni pokret.

Način na ovaj film prikazuje jezivo policijskoj nasilje prilikom upada u Diaz možemo uporediti sa kultnim filmom „O jagodama i krvi”, koji govori o protestima 1968. na Univerzitetu Kolumbija i brutalnoj intervenciji američke policije i nacionalne garde. Posebno je interesantan podatak da ni jednom policajcu nije suđeno za mučenje, zato što 2001. godine italijanski zakon nije prepoznavao mučenje kao krivično delo. Scene ponižavanja i mučenja koje se nastavljaju nakom prebacivanja uhapšenika u policijsku kasarnu neodoljivo podsećaju na filmove o uspostavljanju vojno-fašističkih diktatura u Južnoj i Latinskoj Americi. To je ista politika, ista škola, isti interesi.

Ovaj film bi trebalo da bude neka vrsta pouke svakome ko je uključen u bilo kakav protestni pokret ili društveno organizovanje, da zna šta da očekuje ako ti protesti zaista ugroze nečije interese. U smislu da je svaki društveni sukob deo borbe između društvenih klasa – iako je ova borba uglavnom niskog intenziteta, svedena na pojedinačne štrajkove i proteste, ako neki pokret zapravo ugrozi interese vladajuće klase, sukob će se ubrzo pretvoriti u klasni rat u kome vladajuća klasa neće birati sredstava, niti se obazirati na žrtve.

Zbog toga je ključno razumeti klasnu prirodu društva u kome živimo i implikacije koje to ima. Svakako ne treba biti naivan i pomisliti da država i policija imaju bilo kakve veze sa zakonom i pravdom.

Ovo jedan od filmova koje svako treba da pogleda. Zasnovano na istinitim događajima.

Post Author: Milan

Ostavi komentar